Piše: Tamara Ilić
„Znam da će me mnogi osuditi, ali bar ću biti iskrena: ja sam serijska preljubnica. Ne ponosim se time, ali ne mogu ni da se pretvaram da je drugačije.“
Tako započinje ispovest tridesetogodišnje žene iz Beograda, koja je želela da ostane anonimna, ali koja je odlučila da bez ulepšavanja podeli svoju priču.
Prvi put se udala sa 23 godine. Kaže da je tada verovala da je to ono što se „treba“ – da se smiri, sredi, stvori porodicu. Nije bila preterano zaljubljena, ali joj je sve delovalo stabilno. Međutim, ubrzo se upustila u aferu s kolegom s posla. Nije bila samo fizička privlačnost – on ju je slušao, zasmejavao, pokazivao interesovanje. Razvod je usledio godinu i po dana kasnije.
Drugi brak usledio je sa 27 godina. Tada je bila sigurna da je to – to. Njen tadašnji suprug bio je divan čovek, pažljiv, vredan, pouzdan. Ali strasti nije bilo. Seksualni život postao je redak i rutinski. Osećala se nepoželjno, zaboravljeno. Ubrzo je počela da se viđa sa starim poznanikom iz studentskih dana, koji joj je povratio osećaj da je žena, poželjna, živa.
„Nisam želela da povredim supruga. Bila sam svesna da to što radim nije u redu. Ali nisam znala kako da drugačije zadovoljim svoje potrebe. Mislila sam da će proći, ali nije.“
Razvela se i drugi put. Sada je sama, ali priznaje da i dalje ulazi u odnose sa zauzetim muškarcima. Kaže da ne traži avanturu, već povezanost, ali da je teško naći muškarca koji je slobodan i emocionalno dostupan.
„Zavidim ženama koje su zadovoljne u braku. Možda ja nisam sposobna za to. Možda mi je potrebno više nego što većina muškaraca može da pruži. Ne znam.“
Za kraj poručuje:
